Небо трепти

Небо трепти

Спустила сам се у ливаде,
У зеленило, међу маслачке,
Ситне беле цветове и љутиће.
Међу дрвеће у бехару и шибље.

Тамо Врање, црква, Морава, пруга,
По брдима села  —  расута, жива,
Врањска Бања, Првонек, Феја Крива.

Иза мене друм и село, и планина,
Пирамидална, валовита, тајновита,
Врање од ветрова која брани, чува — 
Крстиловица, од прекрста Марковог,
Пљачковица, од горког плача његовог,
Марково Кале у недрима која скрива.

Небо трепти у сунцу на заласку, сјаји!

14. април 2026.


Рецензии