Маргарете у Ужицу

14. јун 2004.
Маргарете у Ужицу
Градска галерија

        ДОБРОВЕЧЕ!
      
               Добровече и хвала ВАМ што сам вечерас са ВАМА са букетом својих маргарета! Што сам у ВАШЕМ лепом Ужицу!
      
               Доносим ВАМ и поздраве из Врања, из Бориног Врања, свима, и посебно Драмском студију ВАШЕ Медицинске школе, којим руководи Валентина Златановић Марковић, професор србског језика и књижевности – Врањанка и Ужичанка, и моја драга ученица:
               са Борине порте незакључане,
               из зелене авлије широке – са шимшировима, лозницом и дудом,
               из баште усцветале вечито пролећне,
               са раскриљених прозора Дома Бориног:

        „Сву ноћ седим и мислим на тебе. Ђерђев не могу да држим. Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме!''
        „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма, весеље, узалуд све!“
        „...Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде те и ти с њиме! Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више. Али, хвала и сну. Слађе је сневати него ли збиљу гледати.“
       „...И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с'с отворени очи у гроб ћу да легнем…“
        ХВАЛА!

        Веселинка Стојковић

Врање, Ужице – градови у Србији
Борисав Станковић, књижевник из Врања
Веселинка Стојковић, Маргарете, 2003.