ДигIянали бицибси хIева
ИтхIели хужаимти ва гьаннаван бахъал мискинти хIебири. ГIе, итхIели бомжани хIебири. «Бомж» ибси девла мягIна гIячихъбирехIе, гьари. Бомж «без определенного места жительства» ибси саби. Сай хIериэс хасбарибси мер агарси адам сай бомж.
Тиланчиби, кархланти ва шаддикьуни дебали камли бири итхIели нушала улкализиб. Гьарилла дирутири сай хIерируси ва узуси мер-муса, камхIебири камси багьалис асес вируси берк-бержра.
Гьанбиркур наб дила юлдаш, районна больницала бекI тухтурли узуси хIурматла адам пилла суратличилси Индияла чяйла пачка баргахъес набчи дугьаизурли. Чинар даргес вирусири ит замана шила учительли Индияла чяй? Дила дудешликIун «учитель» ибси дев бархьли хIебури. Ил, учительти мучлахIебирули, наб «учетил» викIусири. Коммунистуни В. И. Ленинна гъайлис къянабиуб. «Народный учитель должен у нас быть поставлен на такую высоту, на которой он никогда не стоял, не стоит и не может стоять в буржуазном обществе», - викIусири Ленин. КахIедатурра нуша, мугIяллимти, итхIелла нушала хIукуматлира ахъси, хIурматла тахличи.
Дила учIес ва лукIес хI****уси дудешли чузиб сегъуналра гьунар агарти, пайдаагарти адамтази халбирутири мугIяллимти. ХIукуматли илдас дирути камти кункдешуни илини кункдешуназира халхIедири. Илдазибадси ца кункдеш хIясибли учительлис гьар базлизир 16 килограмм кIиибил сортла бетIула райполизирад дирцутири, 7 килограмм хIясибли – гьарил учительличи хъарсилисра. Ил сабри шила мугIяллимлис чебаахъибси бегIлара халаси кункдеш.
Цаибил сортла бетIу дебали камли дирутири. Ишцадра халаси нушала улкализир нуша делкъайчи далхес анкIи хIедашули дурги. Наб райполизиб бузути дила балутани сельпола тукенчичил цаибил сортла бетIула гавлаг шилизи бурхьусири. Гьар секIайс дефицит лебсири итхIели. Мисаллис лебкисра ца биштIаси анцIбукь.
Арбякьунси даршдусла 80 ибти дусмазиб кабикибсири ил. Нушала школала математикала учитель Куса Рабадан Чедибдешла байрамлис гьаларти бурхIнала цализив, гъамиубли набчи, викIар: «Наб сельпола тукенчи П-ли ца гIяхIси хIева гиб ва ил чинабад бикибсил чизилра хIебурахъес хъарбариб. Ваши тукейзи. Дила пикрили тяп илгъуна хIева итини хIедра бирцу». Илгъуна хIева тукенчини набра гиб ва рикIар: «Ишди кIел сарри наб райполизир гибти. Вари нуни илди хIушаб дицниличила чизилра мабуридая». Чизилра хIебурес нушани гъай бедира. ХIевначибси нушала пахру! Чилалра агарти хIевни!
Чедибдешла байрамла БархIи памятникла гьала аркьуси школала дурхIнала къяйлизирти нушачи лебилра мугIяллимти хIясаддешличил хIербикIутири. ДукIути шиниша дулгъуби агарти хIевнани уктемдарибти, нуша гъамдирулри гумайла дайлабси памятникличи…. ХIердизуррагу гьаладяхI – адамтала кьукьялизиб чирхьси бершла шиниша хIевначил бегIла камли вецIал дурхIя.
Илис гIергъи ил хIева набчиб чилилра чехIебаиб. Хайдакьла вацIурбазирад кадухъунти хIуркIбазир дугели ракани дурцухIели, ил елкагъуна хIева наб турла мерличиб гIягIнибикибсири.
Свидетельство о публикации №226080501573