Байрамличил ургъаннис шабагъат
МяхIячкъалализибси печатьла Юртлизиб, гехIъибил дерхIличибси дила биштIаси кабинетла бяхIлизи баршили, наб 2016 ибил дуслизиб гибси ХIурматла Грамота леб. Илаб иш белкIра: «ХIурматла Грамоталичил шабагъатлавирули сай «Замана» газетала корреспондент Ражабов ХIяжимурад ГIяммаевич 95 дусла юбилейличил». ЦархIилти шабагъатлабарибти газетала хIянчизартас «Замана» газета 95 дус биъниличил» саби белкIунси, наб биалли…. Ахърила ВегIли бикули биэс гIягIниси саби чедибси белкI барибсила някъра. Ну иличи хIерхес хIейрус. Биалра, гIяпабаркь дила дудеш викIуливан, чедибси белкI «шуткIелизи», масхарализи халбарая.
ИтхIели нуни Новосибирск шагьарла мякьлабси Толмачево бикIуси аэропортлизиб ватIа гьалабси чебла ихъулри. Волга хIеркIличибси Камышино шагьарлизиб урегал базла авиационная школа таманбарибси, ну гIярмиялизир къуллукъбарес калунти цара байхъалара дуслис аэропорт Толмачевола мякьлабси дявила авиационная частьлизи метеонаблюдательли вархьибсири. ГапхIейкIус ва къантIли бурисра: ну вайси солдат хIейраси. Дявила гьавала цIакьанала отличник сайри. Ил багьандан бииши гьарил байрамлис шабагъатлаирусира.
1970 ибил дус сабри. Нушала улка В.И.Ленин акIубхIейчирад 100 дус дикнила юбилейличи хIядурбикIулри. Лебилра улкала халкьличил дарх – дявила частьлизибси эскадрильяла самолетунас къуллукъбирути ил улкала солдатуни нушара. Нушала командиртани пикрибарилри В.И.Ленин акIубси апрельла 22-личир дурадуркIути байрамла далдуцуни февральла 23-личирад дехIдихьес. Февральла 23 Советунала ГIярмияла ва Дявила урхьула флотла БархIи сабри. Нушала гIярмиялизиб бегIлара хIурматла байрам сабри ил. Наб гьанбиркур ил бархIи нуша, гIярмицуни, чеимцIабарибси гIяхIси хурегли далхули, чяйлис кьадин кофе ва цIедеш лугули. Кашла чеди ца котлетала мерличи, кIел кадирхьулира дири.
ИтхIели 1970 ибил дусла февральла 23-личир нушала частьлизир къуллукъбирути ца-чумал дявила цIакьанала отличник, дявила частьла командир полковник Агеевла хасси хIукму хIясибли, декIарси тяхIярли шабагъатладарибтири. Нуша Красноярский крайла Шушенское шилизиб В.И.Ленинна 100 дусла юбилейлис сагали балкьарахъуси Музей-заповедник чебаахъес аркути дуилри.
1924 ибил дуслизиб нушала правительстволи бегI гьалаб хIукму барибсири В.И.Ленин ссылкализив калунси ши Музейлизи халбарес. 1897 ибил дусличивад 1900 ибил дусличи бикайчи В.И.Ленин пачала хIукуматли Сибирьла ил шилизи хIериахъес гужли вархьибсири. ГIелабси байхъала дус Надежда Крупскаяра иличил рарх рируси сари.
Нуша ила, ЛИ-2 самолетличи чедатурли, гьаваличирад 600 километрла гьарахъихIи дукира. Нушази чедаахъиб Ленин сайцун калунси хъубзар Зыряновла юрт, гIур – Надежда Константиновначил варх калунси Проскофья Петровала юртра. Нуша илархIели, таманхIебиубли лебалри Шушенское шила 2-3 квартал цахIнадяхъили бируси Музей-заповедник. Ил абхьес гIягIнисири В.И.Ленин акIубси бархIилис. Биалра, бакIибтази экспонатуни чедиахъуси музейла хIянчизар хьунул адамли нушази лерилра Музей-заповедниклизир диэс гIягIнити секIулти чедаахъиб.
Дебали разили чардулхъулри нуша хъули ит янила бугIярси бархIи. Нуша чедиибси самолет дергъла заманара лебси, шиниша рангла духъяна дуклумар, кIел моторла бегI ЛИ-2 сабри. Кинолизиб ил чебиахъули бирар партизантачи башули яра Северьлизиб миъличи кабиръули. Сунечи умутбихьеси самолет саби ил. ЦархIилти илдигъунти самолетуналаван, нушалара экипаж авал адам сабри. Илди нушаб бархIилис къаршибиркути летчикуни сабри, нушала частьлизиб къуллукъбирути. ВецIну шура адам дургира нуша лерилра итхIели самолетличирти.
Арцурли камси замана бикили гIергъи, нуша ихтилатлизи демжурли лерай, чирил ца, журуга улкьайлизи хIерикIули, ахъли викIар: «ХIердизирая, гьари! Нушала шайчибси мотор бузули ахIен». «Сен ил хIебузуси? «БузухIелира ил хIебузусиван билзуси саби», - бикIар, ила гъамбирули, цархIилти. Салонна алгъай шайчибтира дуцIбухъун балуй шайчи, моторла ласдикIути дуклуми чедаэс…
Летчикунани ЛИ-2 ца бузуси моторличиб Абаканнизибси аэродромличи кабатур. Шушенскоелизибад Абаканнизи гьаваличирад 50-60 км. сарри лерти.
Нуша дебали дирхули дииши нушала летчикуначи, хI****ас. Амма, ит заманаличирад 50-чирра имцIали дус ардякьунхIелира, гIячихъли бурес вирус: нушала ургав цалра аги урухиубси. ХIера, ихгъуна шабагъатра гибси саби наб гIярмиялизиб.
Свидетельство о публикации №226080501578