Буддала дурсри

1. Керила хIянчи
Гьалабван наб чараагарли гIягIнибикиб МяхIячкъалала Хала мижитла мякьлабси «Рисалат» бикIуси тукейзи укьес. Кьакьанив ца 50 дусла гIямрула мурул адамличи гъамиубли, чидил маршрутка Хала мижитлизи башусил хьарбаили, машиналичи хIерли  шайчи тIашизурра. Камси замана дикибхIели, урус мезли ахъли набчи дугьавизурсила тIама бикьулра.
    Ласяхъили, хIерикIулрагу: баягъи ит пулан адам, лишанта виркьули, набзи живикIули. Гъамирулра – таксиличи кайахъес буйрухъбариб. Хала мижитла гьала виухIели, гьадурцулра таксила вегIлис арц. Илини илди сайсули ахIен.
- ХIед кьадин арц такси тIашаибсини гибгу, - викIар ил.
- Сен? НуникIун ил валусира ахIенри.
- ХI****ас, дудеш, - чарбариб таксистли жаваб. - ХIера, ит Хала мижитра.
    «ВяхI! Шагьарла тукентазив ва базуртачив уркIецIиагарли виргIявиргухIели, иш гьакIлис наб кьадин арцли лугутира лебли уббухъун. Чи сайрил ил вагьес пикривикIулра… Белики ит дила бахъал ученикуназивад нуни хъумкартурси ца урги. Яра, нуни Хала мижит гьанбушибхIели, илис гьанбикиб бургар ну динничи дебали чекайзурси адам ургус викIули…, ва илини наб кьадин арц дедни керила хIянчи бурги.
    «Сен илини наб кьадин арц лугутири? Нунира вираси таксистлис арц гес. Ну шадикьлизи халварес, набчи чегьурти палтарра сунелайчир вайти ахIенгу», - илдигъунти суалти алкIулри  бекIлизир. Биалра, уркIи-уркIилабад бурасли, халаси сунес баркалла. Рахли илини барибси нуни хъумартасли, Аллагьлилра хъумхIерту.
    ГIе, гIяхIбаркьла хIянчили биркьути адамтира лебли буили саби нушала ургаб. ЦабехIтани чула арцлис шимазир ва шагьуртазир тIашдалтахъули сари школаби, биштIатала ункъри, спортзалти, къулайдирахъули сари дубуртачи аркьути гьундури. Итдилти къайгъилизиб саби детхIехъахъили калахъес миллатунала мезани, ил мурадли кумекбирули саби чула мезличил дурайахъес жузи, журналти ва газетаби, дузахъес радио-  телепередачаби. ХIябэстани чараагарли арц гIягIнидикибси зягIипсилис арцличил кумекбирули саби.
Ириъ майличиб нуни ца илгъуна адамличила макьала белкIунсири. Дила «ЦIурхачиб ца гьатIи майла байрам» бикIуси макьала «Замана» ва «Дагестанская жизнь» газетабазиб дурабухъунсири. Ил макъалализиб нуни бурира дила унрашан МяхIяммадрасул Юсуповличила. Ил Сургъутлизибси «Автодорстрой» компанияла вегIра ва ил компанияла правлениела председательра сай. Илини сунела шантас, шилис, районнис ва бахъал цархIилтас дирути лерилра гIяхIдешла баркьудлуми нуни макьалализир гьандушесра хIейубра ургус.    
МахIяммадрасул, памятникуни тIашдалтахъес,  миллатунала мезли жузи дурайихъес, театрби гIягIниси куцличи душахъес кумеклис арц лугни хIясибли, меценат сай дикIес дирахIе. Ил, адамтас бируси, сунес селизибалра чархIебулхъуси керилис бируси кумек хIясибли, гьайгьайрагу, филантропра сай.
Нушала республикализиб цархIилтира меценатуни ва спонсорти леб. ИшбархIи илдачила ахIен дила макьала. Дила макьала мискин-пакьирлис, къияндикибсилис бируси гIяхIбаркьла, керила хIянчиличила саби. Урус мезли илис «благотворительность», «филантропия», «милосердие» бикIар.
Х.А.Юсуповла «Урусла-даргала словарьлизиб» «милосердие» ибси девли дарган мезла кIел ишди девла мягIна иргъахъули сари: «ряхIмучевдеш» ва «уркIецIичевдеш». Гьари, гъайдикIахIе нуша  илдачила. «РяхIмучевдеш гушси хялис лайбакIибси лига ахIенну, хIура хяван гушхIели, кIилисалра бутIибси лига саби» («Милосердие - это не кость, брошенная голодному псу, милосердие – это кость, которую делишь с голодным псом, когда ты так же голоден, как и он»),- викIусири Америкала писатель Джек Лондон ца сунела рассказлизив.
Ну гIулухъахIели делчIунтири лерилра урус мезличи шурдатурти Джек Лондонна произведениеби. Илдазирадти гIяхIдизурти гъай нуни тетрадьлизи черлукIутири ва уркIиличир дагьес кьасбирусири. Ил  дила бегIлара дигуси писатель вирусири. Замана бикалли, нуни гьаннара Джек Лонндонна жузи сагадан  дучIули вирус.    
Дахъал лерти сари художественная литературализир ряхIмучевдешлис ва уркIецIичевдешлис мисалти. Гьари, ца-чумал дила белкIлизирра гьандуршис.
А.И.Купринна «Тамашала тухтур» бикIуси хабарлизивси тухтурли кумекбирули сай парклизив къаршивикибси, сунени гьалав бекIлил хIелуси адамлис. Иличил вархли илдачи хъули аркьули сай, сагърарили сари илала декIли зягIипси рурси, лугули сай илдас арц. Илди арцли гашила бебкIализибад берцахъили саби ил адамла хъалибарг. Тухтур биалли,  дунъяличивра машгьурси хирург Пирогов уили сай.
Валентин Распутинна «Францияла мезла дурсри» бикIуси хабарлизирси учительница Лидия Михайловнани сунела гушси учениклис бируси кумекра гьанбуршис ишаб. Нешли шилизибад бархьибсилизи халбаресли, учительницани, сунела хъулиб учибяхъили, школализи гушси ученикла уличи посылка бархьили сари. Посылкала  духIнарти хIясибли, ученикли ил сунела нешли бархьибси хIебиъни багьурли сай. Цаибси гIямал бетхIеберхурси учительница ученикличил арцлис гъаргъси хIязли риркьес рехIрихьили сари. Илини балу-балули дурхIя чедивиркахъули сари, ва учительницала гIямултачи шакхIейкибси дурхIяли, хIязлизир сархибти кепекунас асили, гьар бархIи ца стакан ниъла бужули сай.
Бархьси саби, хабуртазибти тухтур ва учительница, Джек Лондонна гъайличил чула баркьуди цугбуцесли, сабира гушти ахIенри. Или хIебиалра, гьари пикридухъеная, ахIерти гьалмагъуни,  илдала баркьудиличи. Нуни биалли, хIушаб гIеббиахъисра цархIил мисал. Илини кьалли Америкала чевяхIси писательла гъай мардиру.
Нуни Ф.М.Достоевскийла «Такьсир ва тамбихI» бикIуси жузла бекI игит Радион Раскольниковла баркьуди саби гьанбуршуси. Петербурглизив учIуси студент Раскольников арц агарли дебали язихълири. Камси гьалав сунечил тянишиубси Мармеладовла сунечибра язихъти  хъалибарг чебаибхIели, илини сунела бегIлара гIеларти кепекуни илдала улкьайла кьасиличи кадирхьули сай. КIинайс биалли, мурул ва дудеш вебкIни багьандан, кабизахъурси пенсиялизирад нешли сунес дархьибти арцла гIяхIцад бутIа, пайтуй вячIунси Мармеладовла кьяртIи беркахъес, илала хьунул Катерина Ивановнази лугули сай. Ил ахIену гьатIи, вегIра гушлихIели, гушси хяличил бутIибси лига?
Нуни литературализирад гIурра дахъал илдигъунти мисалти кес вираси, рахли иш макьалализиб адамтала ургар алкIути бархбасуначила цагьатIи суал ахъбуцес дила пикри хIебиалри.
2.ГIяхIдеш барес хIейрадли
Школализив узули левалли, нуни Японияла писатель Акутагава Рюноскэла «Хъисхъала души» бикIуси биштIаси хабар белчIунсири. Бахъ наб гIяхIбизурхIели бииши, ил хабар нуни литературала дурсрачиб чуйнара дила классунала дурхIнасра белчIунра. Гьари, къантIли гьанбуршисра илала бухIнабуц.
    Савли алжанала анхълизивси Будда хIерикIули сай илабси мурхьси шарализи. Шарализибси «улкьайлабад» илини шарала лутIилар жагьаннаблизирти гьар секIал чедиулри. Бунагькартани бицIилри шарала лутIи. Илди илаб дебали гIязаббуркIулри. Буддали илдала ургав ца гьалав селичиялра ряхIму агарси, къачагъли вируси адам  вагьурли сай. Ил сайри бахъал адамти ва мицIираг хIязла къирбарибси къачагъ Кандата. Сенрил уркIецIибарили,  илини катхIебушили батурли буилри ца биштIаси хъисхъа. Буддали пикрибарили саби, хъисхъа мицIирли батнилис, Кандата жагьаннаблизивад дураэс ва илала жан дерцахъес.
    ХIерикIулигу: шарала чедиб цIуб арцла души лушули  алжанала хъисхъа. Буддани, душила ца дуб  някъбази буцили, итил дуб шарализи батаили сай. Хъисхъала души шарала лутIилаб Бурбунала дубурличиб ва ХIила кIавлизиб гIязаббуркIути бахъал бунагькарти адамти лебигIи баили саби. Кандатани хъисхъала души чебаили сай ва ил кIелра някъли цIацIабарили буцили сай. Илини кьасбарилри сеналра жагьаннаблизивад дуравхъес ва, игъбар биалли, алжанализив мерлавиэс.
    Кандата хъисхъала душикад хъусли лаг ватихьиб, Алжанализи ваэс багьандан, илис халаси гьуни ахъес гIягIнилири. ВамсурхIели тIашилзули, ил хъусли лаг вашулри. Байхъайчиб имцIа гьуни ахъила, вахъ сунела разивиубдешли ахъли вявъили сай: «Верцурра! Верцурра!»
    Хабарагарли хIеризурлига уди… Гьуя! БейгIес хIейэсцад бунагькарти, хъисхъала душиличи цIапIаки, сунес гIеббиули. Бунагькартала декIдешли души къябудар или урухиуб виэс, ил виругIев ахъли  ургъесииб: «Эй хIуша, бунагькарти! Иш дила души саби! Чини ихтияр гиба хIушаб иличи цIапIакахъес? Къалабали ил батаая!»
Камси заманала бухIнаб Кандатани буцибси мерличиб души къяббердиб. Дунъяличивра урибси зулмукар, къачагъ, гьарил мицIир жанна душман Кандата, жинжирагъван ласикIули, бекIудили жагьаннабла цIализи арякьун.
    ХIера, их саби бетаруси цариллис гIяхIдеш бетаурли хIейгутас. «УрхIлис гIяхIси барес хIейрадли, вайсилра  мабулгад», - саби иш хабарла бекIлибиубси мягIна.
       


Рецензии