Учительтала десант

1.«Пирамидала» мякьлаб ихтилат
   Гьанна авал дус ну МяхIячкъалализив Редукторный поселоклизив хIерирулра. Гьаларти дусми хIянчили хIеркьухIели,  кIел-хIябал дус виубси уршила уршиличил Ак-Гель парклизи шадибгьуни барес вашули вираси. ИмцIаливан нуша «Пирамидала» уди адицIутири, гIур чидил биалра ца скамейкаличи кадирутири. Даниял сайгъунти хъяшначил хIязта виркьи, ну биалли, урусла учительницас тIашбатурси памятникличи хIерикIули,  пикрумазив дила шилизи белчIудила дусмала гIямруличи чарулхъусири.
    Иш гьакIлис ну «Пирамидаличи» нуцун вакIилра. Ила аркьуси  ганзухъличивад уди увяхIихъухIели, хабарра агарли  виштIасила тIамала бикьулра: «Хала неш, хIера ит Даникла хала дудешли гIурра ганзухъуни дуйгIули». ХIерикIулрагу: бегIла удирти ганзухъуначиб тIашли кIел-хIябал дусла гIямрула рурси ва, гIямру дякьунси риалра, жагаси, гIебшнила пальточерси хьунул адам. Данияллисра набра илди ишаб, памятникла удиб, имцIали къаршибиркули бирар. Рурсилис Зайка бикIар (Даник иличил жявлил тянишиили сай). Камси гьалар, Данияллис Зайкала биштIаси машина чарбарес хIейгниличибли, илдала къалмагъар дархли детарули хIилхIи калунтири. Хьунул адамлисра набра къалмагъар детхIеахъес къайгъилизи дикес чебуркъуб.
   ИшбархIира илди цала мякьла ца тIашлири, риштIаси рурсира ва илала хала нешра. Рурсили хала нешла някъ буцилри ва кIелра, пишбяхъили, набчи хIербикIулри. «ИшбархIи сен Даник агарсив?» - хьарбаиб набзи хьунул адамли. «ХIянчила хIебашути бурхIни бегIтани Даниял чучил валтуси сай»,-  чарбарра нуни жаваб.
   Хьунул адамлисра тамашабилзули бурги ну ганзухъуначивад лагра катхIелра вашни. Ил багьандан рурги ил пишряхъибсира. Белики, илис гьанбиркули бурги ну ил памятникла ансамбльлизиб се-биалра барсбарес къайгъназивси скульптор ургар рикIули. Яра «абдалиубли сай иш ухъна» рикIулира риэсра асубири. Сегъунти пикруми дашулрил илала бекIлизи нуни   бурес хIейрус, амма гIячихъли баласра: ил набчир дукаркIули ахIенри.
   «ХIу сен иш памятникличи имцIали вашусири?» или хьарбаэс дигули рургар ишис», - гьанаур наб. «Памятник сунес тIашбатурси хьунул адам дила учительница сари, - ахъли ира нуни. - Ну иша иличил ихтилатикIес вашусира». Сегъуналра гIела ритIакIни агарли, илинира жаваб чарбатур: «АнцIбукь или биалли, иш дила неш сари». «Учительницара сари», - гIур чеимцIабариб буруси. РиштIал Зайнаб (ил сабри риштIал рурсила бархьси у) ахIи, цархIилти адамти мякьлаб агни нушала игъбарли уббухъун. «Абдалбиубли бургар ишди кIел бухъна», - гьанбирки илдас, рахли дакьалри нушала гъай.
   БиштIати хIязта биркьули батурли, нуша мякьлабси скамейкаличи кадиира. Илар дила сагаси тянишли  дуриб набзи сунела гIямрулизирад ишди баянти:
   - Ленинградлизиб пединиститут таманаибси жагьил урус рурси дявтас гIергъити цаибти дусмазир рархьибсири Дагъистайзи. МяхIячкъалализирад  ил гьарахъси дубурла районнизи урус мезла учительницали рузахъес рархьибсири. КъантIли бурасли, илар ил сунечил варх узуси дубурлан уршилис шери рякьун. Илдала акIуб хIябал биштIати, бегIла гIергъиси ну. Нушала дудеш вебкIила, рахъхIи кахIели,  нешра ребкIиб ва хIяририхьиб сунела кIиибил ватIайзир, дудешла мякьлар. Нура дила шила школализир учительницали рузусири. Мурул вебкIила, МяхIячкъалализир уршиличир хIеррирулра. Зайнаб дила уршила рурси сари. Иш памятниклизирси хьунул адамла дяхI нешла дяхIличи мешудиркухIели рургус иличи хIеррикIес иша рашусира. ХIу викIуси тяхIярли, хIелагъуна дилара учительницара ретарули сари ил.
   Чи бикIусирил нешлис ва сунес, чидил Дагъиста районнизи рархьибсирил илала неш, се миллатла сайрил дудеш нуни хьунул адамлизи хьархIебаира. Селис гягIнисив илди хьардиэс, нуни балули виасли цалайчи цала мешуси къиянси кьисмат биъни итди 20-22 дусла гIямрула Дагъистайзи бархьибти урусла рурсбала.
   Дагъиста правительствола тилади хIясибли, арбякьунси даршдусла 30-40 ибти дусмачибад бехIбихьили 60-70 ибти дусмачи бикайчи, урусла жура-журала мераначибад учительтала десантуни Дагъистайзи дурхьули дуили сари. Чули хIедалути дубурла къиянти мераначиб, урус мез хIедалути халкьла ургаб, 20 азиричибра имцIаси учительтала «гIярмияли» дигиличил ва халаси сабухъличил чучи хъарси хIянчи таманбарибсири.
    ХI****ас нуни, лебал цархIил мерличиб учительлис тIашбатурси памятник. Дагъистайзир  илди кIел мерличир лер. Цаибил, халаси ва лебтанилра балуси, - МяхIячкъалализиб, шагьарла бегIлара жагаси Петр ЧевяхIсила у бихуси кьакьалаб. «Пирамидала» рухIнар, ца някълизи буцили учебник, итил някълизиб глобусра сарира, тIашли сари  жармализирад рарибси уруслан жагьил рурси. «Илини бургар, гIягIниси тяхIярли ласбикIахъули глобус, дунъяла башри цугбуршуси?» - уркIила башули саби наб. КIиибил памятник уруслан учительницас леб нушала районна центр Уркухъла шила парклизиб. Илаб леб заки чIикьдитIунти гъярцIа тIулбачилси мармар къаркъализибад барибси жагьил хьунул адамла някъ. «Белики скульпторли ит МяхIячкъалализир Ак-Гель парклизирси учительницала някъ бургар Уркухъла парклизи хибси?» - айкIули саби ца гьатIи пикри.
   Амма бегIлара халаси урусла учительницабас памятник 50 дусичиб имцIа нуни бихулра илди учительницабачи дигили бицIибси дила уркIилизиб. Ну вебкIилара кавлан илдачи дила диги… дила макьалабазир.
2.Нушаб шала бихути
  (Духъна суратуначивли виштIахIелла гIямрулизи архIя)
   ХIябцIали дусичиб имцIа гьалаб, октябрьличиб учительла БархIилис, нуни кайсулра открытка, сунезирра Валентин Распутинна «Францияла мезла дурсри» бикIуси хабарлис эпиграфли делкIунти ишди гъайра сабира: «Тамаша виэси анцIбукь саби: сен нушаб, бегIтала гьаларван, учительтала гьаларра нуша гIяйибла дегIтиван билзуси? Школализир дучIухIели нушазирад кадикибти анцIбукьуни багьандан ахIенну, школа таманаила гIямрулизир кадикибти багьанданра…». Отккрыткализиб ил бархьибсила у, къулбас яра илала гIядрис агиб. Илаб лебси чIянкIли дявила частьла номерцун сабри. Багьурра, нуни учIахъули калунси, гIярмиялизиб къуллукъ бируси уршили биъни ил набчи бархьибси. Дила разидешла ахир аги. Амма сецадхIи пикри викIули ну калунхьар, чини бархьибсив наб открытка, чи сая ил дила гьалав сай илцадра  гIяйибла вегIлизи халируси солдат, нуни  гIячихъли багьес хIейубра. ГIур пикриухъунра: «ГIягIнилив хIед ил чи саял вагьес, хIебиусив, хIу гьаникили, азирлизивад ца виабну сай, хIела байрамлис хIу мубаракварни? Биуси саби. Баркала хIед, нуни вагьес хIейубси набчив учIан!
    Гьала кадихьили ранг дуунти дахъхIила суратуни, нуни илди хIердирулра.  Цаибил суратлизивси ну вецIал-вецIну цара дус виубли ургус, дила цаклассланти кIел-хIябал дусла набчиб халати бирутири. Суратлизиб илди лебилра нуван тIашли саби. Цаибил къяйлизиб кабиибти хIябал учительра леб. Ургарси Валентина Степановна Мамина сари. Ил нушаб математикала учительницара школала директорра рирусири. Дагъистайзи ил Ростовла областьлизирад ракIибсири. Дибгашир школалис гьарахъли ахIенси юртлизир хIеррирулри.
   Балуй шайчив кайибси ТIайгиб Халикович Арсланбеков сай. Ил нушала шан сайри. ВахъхIи гIурра набчил варх учительли узули калун.
   Суратлизир алгъай шайчир кариибси нушала урус мезла учительница сари.  Дебали жагаси, дила уркIилис дигуси 20-22 дус риубси урус рурси. Амма илала у наб гьанбиркули ахIен. Сай мицIирли левалхIели, ТIайгиб Халиковичлизира хьарбаира, чи бикIара илис или. Илисра гьанхIебикиб дила бегIлара дигуси учительницала у. Ва сунела вагIибш! Суратла итил бяхIлизилра сен хI****кIунсири илала у.
   Нуша суратлизиртазирад мицIирли калунти  хIябал цакласслантира: Дибгашавси шила администратор Рамазанов ГIяли, Дербентлизив хIерируси ва педучилищелизив узуси Хасбулатов ГIяли ва ну, иш белкIла автор.   
   ГIялихъали, чи бикIусири  их алгъай шайчи кариибси пальтора пухла кIанара чедуцибси нушала учительницас? Наб иличи дигили дицIибти, нуша хIябалра мицIирли калунти сунени бучIахъутала баркалала гъайличил халаси кагъар белкIес дигулра. Ца вецIал дус сарри ил нушайчир халаси. Белики, лерал рургар мицIирли.
   ЦархIил суратлизир (цаибил къяйлизир хIябъэсил) нуни Заира Тимофеевна Каргаева чериулра. Нушачи ил Осетиялизирад ракIибсири. Нушала шилизир ил шери рякьун. АкIуб илала кIел рурси. Гьанна илди рурсбала чула биштIати леб. Унра шилизив, Заира Тимофеевна директорли рузуси школализив, ну учительли узулира калунсира. Дебали гIяхIна адам рири Заира Тимофеевна, нуша жагьилти учительтала кумекчи.
   ХIябэсил суратлизир кIиибил къяйлизир алгъай шайчирад шуэсил Жанна Григорьевна Фельдблом сари. Ил бехIбихьудла классунала учительницари. Илра дила шан жагьил адамлис шери рякьун. Илдала урши акIуб. ГIур уршира сарра Житомирская областьлизи сунела ватIайзи аррякьун. МицIирли левал илдала урши НухIов НухI. ГIяхIцадхIи калун илра дудешла ватIайзи вашули. Дудеш вебкIила, вашули ахIен.
   Авъэсил суратла гIела бяхIлизиб ишгъуна белкI леб: «Хала дудешлисра хала нешлисра чула уршила урши Вовочкачибад, 1952 ибил дус». Вовочка (Володя) дила зилан ва тухум  сай. Илала неш Раиса Ивановна Попковани нушачир бегIлара мурхьти къел датурти сари. 1946 ибил дуслизир Томбовская областьлизирад ил Дибгаши ракIибсири. Математикала учительницали рузусири. Дила шан БяхIяммадов ХIусеннис шери рякьунсири.  Мурулла дудеш КъарабяхIяммадла тIалабуни хIясибли ил бусурман динничи чарратурсири ва сунес Муъминат бихьибсири. ХIусеннара Муъминатлара урши акIуб, илис ГIябдулла бикIи.
   ХIусен туснахълизи викила, 1951 ибил дуслизир илала хьунул, уршира арукили сарира, Дагъистайзирад аррякьун. Куйбишев (гьанна Самара) шагьарлизир кIинайс шери рякьун. Илала акIуб ца гьатIи урши. Цаибил урши ГIябдуллас нешли Володя бихьибсири.  Хала нешлисра хала дудешлисра бархьибси суратлизибти нешра кIелра уршира сабри. Туснахълизивад чарухъунси ХIусен, урши сунечи чарварес кьасличил Куйбышев шагьарлизи вякьунсири, амма судли нешличил урши ватес хIукму бариб. Ил заманаличибад дудешлара уршилара бархбас къяббердиб.
   Арбякьунси даршдусла 70 ибти дусмазир, дебали нясси гIебшнила дуги, шилизивра урибси хIурматла адам Пяппала ХIусенна хъулир зянкъла тIама адердиб. Хъули ацIиб жагати чарх-бекIла вегI, цIудара гъезбар жагьси адам, дудешлара дудешла узи Аннихъа МяхIяммадлара  копия ГIябдулла-Володя. ГIелабси бархIи ХIусейзи урши чарухъниличи чулара  разидеш багьахъес, лебилра дибгашантицун ахIи, унра шантира бакIибтири. ЖумягIцадхIи калун ХIусенна хъулир байрумти.
   ГIергъиси дус ГIябдуллани отпуск сай акIубси шилизиб хьунуйчил ва рурсиличил барх беркIиб. Дибгаша ил гьар дус вашули вири. Киб иша халакаибси уршира ва рурсила рурсира.
ВакIиб ГIябдулла дудеш вебкIибхIелира. Самарализивад Дагъиста дубуртази дудеш хIяривихьес валкьаур. Бурни хIясибли, вебкIибси дудешла хIулби ГIябдуллани ахIи кьяпIдарес хIебиуб, бикIар.
   Ца гьатIи уруслан рурсили нушала дубуртачил сунела кьисмат дебали бигьун. Надежда Дмитриевна Дякина сари ил. Хъалибаргла суратлизир муруйчилра кIелра рурсиличилра рарх сари. Илала мурул МяхIяммадов БяхIмуд  дила узикьар сай.
    Надежда Дякина ва Тамара Есипова  нушачи 60 ибти дусмала ахирличиб Саратовла областьлизибад бакIибтири. Ца математикала учительницали, итил – физикала. Илди дила нешла узила хъули хIербиахъес кабатуртири. ГIярмиялизивад чарухъунси дила узикьар Надеждачи хъайчи кайиб.  АкIуб илдала кIел рурси ва ца урши.  Леб уршила ва рурсбала биштIатира. Илди лебилра Москвализиб хIербирули саби. Мурулра сарра Надежда Дмитриевна  - Южно-Сухокумсклизир. Надежда Дмитриевна МахIяммадова Дагъиста рурибси учительница сари. Ил гьаннара школализир рузули лерал.
   Зоя Владимировна Дибгашар дявти дехIдихьес гьаларал физикала учительницали рузес рехIрихьибсири. Илала мурул ВатIа ЧебяхIси дергълизи нушачивад арукибси сай. Сари Зоя Владимировна дявти тамандиайчи Дибгашар калунсири. Илини сунела виштIаси урши, бурни хIясибли, даргала мезли гъайикIахъес валли бурсирирули руилри.
   Дибгашивад дявтази арякьунсири Петр Семенович Седов. 1939 ибил дуслизив  хьунул, урус мезла учительница Г. Мисировачил варх вакIибсири ил иша. Илдала уибси сай Александр бикIуси уршира. Илис сабри Дагъиста халкьла поэт Сулайбан Рабадановли «Чинаври, Саша Седов?» бикIуси поэма багъишлабарибси. Халаваибси Саша Седовли С. Рабадановла поэма белчIун,  ва илди цалис ца кагъра лукIутири.
   Нушачиб Брянскла областьлизибад бакIибти мурул ва хьунул Рукавишниковхъалира калунти саби.
   Нушала биштIаси шилизиб 25-чир имцIа Россияла жура-журала мераначибад бакIибти учительти бузули калунти саби. Дибгашантани илди хъумуртули ахIен, ва гумайлизи кабиибти бухънабани илди цацахIели ишкьяйдали ца камси гьалабра гьанбуршули бири: «Гьанбиркуру хIушаб,  Федя, бецI кабушес викIули, гIежара сайра… »
   Сен гьатIи наб гьанхIебиркуси дила бегIлара дигуси учительницала у? Белики, илисра, Расул ХIямзатовли бебкIаагаррарибси сунела учительницасван, Вера Васильевна бикIуси бурги?


Рецензии