ДакIу-гьаргли ва устадешличил

БучIантас ХIяжимурад ГIяммаевич Ражабов тянишси сай дарган мезличил дурадулхъути республикала «Замана» ва Дахадаевла районна «Шила гIямру» газетабазир, илкьяйда урус мезличил дурадулхъути республикала «Учитель Дагестана», «Молодежь Дагестана» ва «Дагестанская правда»  газетабазирти белкIани хIясибли.
Ил акIубси сай 1947 ибил дуслизив ДАССР-ла Дахадаевла районна Дибгашила шилизив. Илала дудеш, ЧебяхIси ВатIа дергъла бутIакьянчи  ГIяммала Ражаб, дявтазивад чарухъунхIели, Дибгашила Кировла у бихуси колхозла хала букIуй узусири. Уршила дурхIядешла замана ил имцIаливан мазала дурзамтачил варх дубуртачив яра диркьаличив вирусири. БучIес ва лукIес хI****ути нешли ва хала нешли уршилис багьуди ва бяркъ лугнила шайчиб халал-декIар къуллукъбарес хIебиуб.
Илдачил ца юртличир хIеррируси ХIясанкьадила Биканири ХIяжимурад вяркъурси ва учIахъуси. ХIяжимурадли бурни хIясибли, илинири сунезиб литератураличи иштяхI акIахъубсира. Бикани даргала халкьла дахъал хIябкубти ва хабурти далутири. Янила духъянти дугурбазиб унрубала лебилра биштIати Бикачи учибиркутири ва илини дурути хабуртачи, дучIути хIябкубтачи лехIирхъутири. ИтхIейчирад акIубти дурги ХIяжимурадлизир литератураличи дигира.
«Илди дигилис сабабли биуб цагьатIи анцIбукь, – бурули вирар ХIяжимурадли. – Ну урег-ибил класслизив учIухIели, камси замана нушаб дарган мезла дурсри кадирхьуси учительли узули вири гIур Дагъиста халкьла поэтла хIурматла уличи лайикьикибси жагьси Сулайбан Рабаданов. Гьанбиркур наб, илини нушачи цаца диштIати назму делкIахъес хъарбарили. Нуни авал тугъла назму учибяхъибсири, поэтлис ил гIяхIбизурсири».
Сергокъалала педучилищелизив учIухIелира ХI. Ражабов назмурта лукIусири. Илаб даргала поэтуначил бучIанти гьунибаънила шадлихъличирра илини сунела назмурти делчIунтири.
Дагъиста пачалихъла университетлизив учIуси ХIяжимурад урус мезли назмурта лукIусири, илди сунела юлдашунас дучIутири.
ГIярмиялизивси Ражабовли сунени къуллукъбируси частьла бяхIла газета дурайусири. Илала чумал  макьала гIярмияла газетабазирра дурадухъунтири.
ХIяжимурад Ражабов авцIали дус урус мезла ва литературала учительли узиб. ИлхIелира лукIнила хIянчи тамай бархьхI****ур. Илала белкIани дурадулхъули дири «Учитель Дагестана», «Замана» ва «Шила гIямру» газетабазир.
 ХI.ГI. Ражабовла бузери хIукуматли ахъли кьиматлабариб. Илис Дагъистан Республикала урибси учительла хIурматла у бедиб, Бузерила Асилдешла хIябъибил даражала орденничил шабагъатлавариб. 2009-ибил дуслизив Россияла гIяхIтигъунти учительтала конкурсличив чедиикили, Президентла Грант касиб. Дагъиста ва Россияла гIилмула ва багьудила Министерствобала ХIурматла грамотабачил ил чуйнара шабагъатлавариб.
2016 ибил дусличивад  ХI. Ражабов «Замана» газетала корреспондентли узули сай. ХIяжимурад лукIуси сай дарган мезли ва урус мезли. Илала урус мезличил делкIунти хабурти республикала газетабазир ва журналтазир дурадухъун.
Писательла кIиибил жузлизи (урус мезли белкIунси «Коньяк в сапоге» бикIуси илала цаибил жуз 2019 ибил дуслизиб дурабухъунсири) кадерхурти произведениебас сай автор «полудокументальные рассказы» викIули сай. Илини бурни хIясибли, лерилра хабуртазир сипатдирути анцIбукьуни сунела гIямрулизир кадикибти сари. Хабуртазир чедаахъес гьалар, авторли лерилра илди сунела пикрумазир чуйнара-сера делкьи, имцIа-камдарили, заманаличи ва сунела хIяйчи цугдушибти сари.
Жузлизи кадерхурли сари хIябцIанну цара хабар (цаибил бутIализи – 3, кIиибиллизи – 7, хIябъибиллизи – 21).
Цаибил бутIализибси «Игитдешла багьа» произведение Россияла Игит МяхIяммад НурбяхIяндовличила саби. Авторли жагьил полицейскийла бебкIаагарси гьунарлис бархьси, чилалра цархIиллайчи мешуахIенси кьимат бедес кьасбирули сай. «Игитдешла багьа» («Цена подвига») гьаланачиб «Дагестанская правда», гIур «Литераторная Россия» газетабазиб урус мезли дурабухъунси саби. «ХIябразиб хIяб агарти» хабар къел-хIерзи агарли дявтазиб беткахъибти ва илабад чарбухъунти дибгашантачила саби. Гьаланачиб ил «Ни петлички, ни лычки» бикIуси уличил «Народы Дагестана»  журналлизиб дурабухъунси саби.
«Абик – тылла зяхIматчи» хабарла игит гьарли-марли гIямрулизиб лебси Кавказла овчарка журала хя саби. Илгъуна хялис Дагъиста буцIи гIянддикIан (дагестанский волкодав) хяра бикIар. ЧебяхIси ВатIа дургъбала дусмазир илини нушала дубуртазир ва Къараногъайла авлахъуначир, бурни хIясибли, дахъал буцIи гIянддакIибтири. Ит замана ил хя дявтазиб бургъутас бегIлара пайдаласи тылла хIянчизарли уббухъи саби. Илис Абик бихьибси саби, кецIахIелира гьарил хяличил абикес хIядурли биъни багьандан. БегI гьалаб «Абик – труженик тыла» «Литературная Россия» газетализиб урус мезли дурабухъунсири, гIур «Абик» бикIуси уличил «Дагестанская правда» газетализиб ва  «Кавказский экспресс 2021» альманахлизиб.
ГIяяркьянала белкIаназирад верхIел хабар кадерхурли сари жузла кIиибил бутIализи.   Илди произведениебазир гьарли-марли гIяяркьянабани диурути-далтутачила авторли дакIу-гьаргли бурули сай. МицIираг жаннизибад бухъахъни чебиахъути тугъира къаршидиркули сари, амма кункти сипатуни, разити анцIбукьунира гIяхIцад лер. Илдазиб авторли мицIираг гьамадли диркахъес гIяяркьянаби бурсибирули ахIенну, тIабигIят мяхIкамбирахъес жибирули сай. Сай автор ва илала юлдашуни мицIир жан дигути ва илди дихIути гIяяркьянаби саби.
Илди хабурти иштяхIличил делчIес вирули сай. Чумал мисалра леркехIе:
«ГIяра вацIализибад дурахIебикахъес къବлабабикиб бургар дила тухумти, сен¬кIун… ну кайзурси дякьличибад шулумбу¬хъун гъурмяндур (гIярмала абаба). Дила ту¬панг хъарчIайчи чебяхIкахъили лебалри. Бархь¬ли бурасли, тупанг игьес наб гIягI¬ни¬деш¬ра хIебурги. Нуни гIяра кьяш гьабу¬цили кବбикахъес вираси яра тIяхIухъи. «Селис? – пикри бакIиб бургар итхIели дила. – ГIур гIяярличи дакIибхIейсра гIягIнитигу гIяр¬ми» («Вираси нуни цагьатIи кабикахъес…»).
    «…Неш-синкани, чарбиубли гIелабяхI, качIали къуждирули, цархIилван буралли, пастIдирули, яргали лаг дикулри сунела дурхIни. Балули бурги илини ишил бяхIлизирти нушара хурира илдас урехила диъни. ГIе, дархьтири неш-синкала пикруми: камси удяхIяхъили, хIярхIя  игьасри, сегъуналра нушаб урехи агарли какьес дирутири нушани синка.
  Амма… я дила, я юлдашла бекIлизи илгъуна пикри ца секундлисалра хьурахIебиуб. Кабушес?... ДурхIни дерцахъес итцадра къайгъилизибси неш кабушес? Нуша, къалабали дигIяндикили, илдачи хIердикIули, гIяхIцадла замана илар калунра. ИлхIели наб гьанбикиб вецIалцада дус гьалаб ил мерличиб кабикибси анцIбукьра.
ГIяпабаркь, гьунахъарилан ГIялибатирла ХIясайс тяп ил мерличиб, эмхIечил дузани аркьухIели, синка къаршибикили буилри. ГъярцIа дякьличив уцили, синкани ХIясан кайкахъили сай. Сунела дурхIни дякьличирад шулумдухъайчи качIили чекавцили ватурли, дурхIни гьарахъдикибхIели, вархьватурли ХIясан, сабира бебшили саби. Чумра дус гIурра калун ХIясан баягъи ит эмхIера сайра ит дякькад дузани вашули. Чуйнара гIурра чеиб ургар ил ит синкани, амма сунес  заралагарси виъни балули, гIур иличи гъамхIебиуб» («Халаси неш»).
    «Ил анцIбукьлис гIергъи вахъхIи Аллагьлизи улгули, илис баркалла викIули калунсири ну, кьадализиб вяшарла бакьибси замана тупанг хIейгьахънилис. ИтхIели илабад арцан пархбухъи дурабухъун, амма чиналра атхIерцурли, дуцIбухъи, мякьлабси кьадала уди дигIянбикиб.
Къакъба сабри ил. «Сен гьатIи илцадра сахъси арцан, адам чеибхIелира урцхIерцуси? — пикриикIулра ну. — ИлкIун жявлил арцес гIягIнисири». ГIурра ахъбиуб ва цархIил кьадала уди дигIянбикиб. Илабад гIурра камси арцурли, нуни чебиуси гьаргси мерличи, бяхъибсила дарили, шайчи кабикиб. ДуцIухъунрагу – харчбизурли балуй шайчибяхI дуцIбухъун. АрцхIерцур – дуцIбухъун. Ахирра ну шакикира къакъбала уюнтачи: ну илини балуй шайчи гьарахъихIи арикулри.
«ВяхI! ХIязта биркьулигу иш набчил» викIули, чарухъунра ит цаибси мизигъарла кьадала мякьла. Кьадалиу хIулби хIердизур: арца биштIаси пукьализир, цаличи ца цIапIакунтиван гугдиили, вецIличир имцIа бара гъезли дакIибти, руржути мицIир жан. Ва хIела пякьир! Сунела дурхIни чехIедаахъес багьандан, арикули уилрагу ну къакъбали цархIил шайчи. Цагъунти буилигу лебилра нешани.
«ДяргIилину хIела дурхIни, чарбухъен, къакъба!» или вявъили, ватихьира хъули» («БиштIаси неш»).
«ВахъхIи гIяярвашаси ну ГIябдуллабекличил варх. Бархьси саби, гьарил гIяяркьянасван, илисра дигахъи, гIяяр бацIсили убхIебухъи, се-биалра бикили. Амма селра хIебикалра, думкьхIедумкьи илала дяхI. «Шадибгьуни гIяхIси бетаур, - билзахъи илини. – ГьатIира гIяхIнагу жаниварти мицIирли кални». 
... ГIябдуллабек левси мерличи хIеризурра. Илини бекI маятникван шайчибад шайчи гьакIбикIахъес каиб. «Аргъира!» - вявъира нуни. ЧIянкIли гьаннара балули ахIенра, чизирил ну вявикIуси: юлдашлизирил яра гьаббухъахъес гьинтазирил. ХIяйна тIяхIбухъи, гьинтани вацIала чIянкI ахъиб. Илгъунти гIяяркьянабира дила юлдашунира нура! («Мурталра хIядуртири»).
« – Гьари, кайи иша, дила узи, — викIар Асадулла, — тамашала хабар бурисрану хIед нуни. Се¬цад¬хIи ну усули калунрал, хIе¬балас. Усаси ургус гIурра, рахли чев¬хIергъахъили виасри дила дяхI¬¬лизибад лезмили лямбикIуси м謬цIир жанни. Ил мурхьли гьигьр¬а бикIулри. БахъхIи лямбикIули бурги ил, сенкIун ну тамай чевсаргъилри. Нуни бакьибсири, бергес гьалаб синкани мицIираг лямбируси саби бикIули. Беб¬кIиб¬си мицIираг бусягIят илини хI嬬¬бугниличилара бакьибсири ну¬¬ни. ВебкIибсила дарили, хIул¬би гьар㬬хIедирули гIяхIцад калунра. ГIур¬ра дяхIлизибад лямбариб. Д謬гIянали хIулби гьаргдарили, хIе¬ризуррагу – Лада. Вахъ дила рବзивиубдешли, «Лада, Ла¬душ¬ка» викIули, кIапIбуцира хя. Дусу¬ли хIу¬шара даргира, билшуси цIବра…
Ил анцIбукьлис гIергъи ну¬шани гIур синкачи гIяяр барес кьасхIебарира. Наб кIина гIяяр¬¬личиб кьарши¬би¬кибкъи, нуни синкас тупанг игьес хIейубра… Аллагьлизи шук¬ру ил ми¬цIираг нушани ка¬хI嬬буш¬ни¬лис («КахIебушибси синкала кабц буртIули»).
Лер гьарли-марли къияй дучIути къяянира. Ил хIякьикьат саби, амма…
«Сай викIуси тяхIярли, 30-40 минутла ухIнав ил чарухъун, някъбазир цализи ца делсунти кIел духъяна дерубти сирмугла мурчIра сайра. Бускрила школала юрт-алавси мурчIала хIярилизирти мурчIири илди. СалихI гьалав тяхIярли шурлиу пIяцIикиб, делсунти мурчIи дугелибугла пукьализи дурхIили, ласдирес вехIихьиб. Камси заманала бухIнаб, гъезлизи мурчIи делсахъирил яра саби жанивар илдази кьацIбикирил, хI****ас, юлдашли мугурван журуга дугелибуг пукьалабад мицIирли дурасиб. Хъяблизибад дисли кьисбарили, кIилилра цаца гьаларти кьяш дуцили, хIябал километрличи хъусбяхъили, хIилхIи хъули баахъира ил нушани. Савлилис тамандиубтири ил бекIбарес дирути нушала хIянчи («Дай дугила гIяяр»).
«Таманбиуб дила ишбархIила гIяяр», –  ба¬кIиб уркIилизи разиси пикри. ПIян¬кьясахъира. ЛихIби дуцили, ахъли «Аллагьу акбар!» бизахъурли, кьисбарира гIярмала хала дудешла хъяб. Итди гIебшнилизиб наб бегI гьалаб бикибси гIярари ил. Гебекли биалли, илди шелалра какьурли дурги: илцадра гIяхIли лишанасес балуси саби илини, ва сай хъули кайили уэс балуси ахIен.
ВецIал-вецIну шура минут дикила Ге¬бекра ваиб ну левси мерличи. Дила мас¬хараличивад чевверхахъес нуни ти¬ла¬ди¬ба¬рибхIели, илини мяхIяулла галга¬ла кьяйчи ца кьяш бархахъили, гьалак¬хIей¬кIу¬ли, гIяр¬мала хала дудеш дебали жагали архъиб ва цугли кIел бутIаличи бутIиб. Кьяшмира, дарг-махра, илдачил барх бекIра, дутIили, хурира дахун… ( «ГьархIебизурси масхара…»).
«Нуша кьацIли дукули лерай, чебяхIяхъили вацIала чирхличи, Пиратли набра киб гIяра. Ил гьакIлис Ибрагьимли тупанг някълизилра кахIесиб. Нушани вегI-вегIла гIярми ирхъухIели, Лайбара чарбухъун. ГIяярличиб селра хIебарибхьар, илисра дикиб гIярала ванати дарг-мах» («ХIейги наб хIялалхI****урси секIал»).
Жузла хIябэсил бутIализи гъану цара масхарала хабар кадерхурли сари. Баласра, илдазибад гьарил белчIунхIели, учIан пиширхъур.
«ВегIла уставличил урхIла мижитла хIебашар» белкIлизиб тамашала ва масхарала анцIбукь кабиркули саби: «Кафела мякьлабси урунжла дяргIиб шинни дерцира дяхI-някъра, цIацIадарили цବла цали някъбира, гьарил вегI-вегIла машиналичи кадиэс хIядурлири… ХI****ас, чи¬ли зузбарибсирил дила лез¬ми (кто меня за язык тянул), «ИшбархIи ну чучи мешути ахIенти дугIхъантачил (с нестандартными дуакарцами) урги  вииши викIулра кайибси», — дурабикиб дила. ДугIхъанти вякьбизур набчи, гIур цаличи ца хIербизур… Халикьли къалабали чеббатур ца дабри, кертIиб ила гIярякьила шиша ва, наб гьабуцили, «Бержа! — викIар. — Нуша мурталра стандартный дугIхъантира». Гьанбикиб наб чедиб гьанбушибси Малла Насрединничила анекдот. «Лезмилизи бигьин» бизахъурра набзи нуни ва чебуцира ГIябдулхаликь СултIановла лихIли гIярякьили бицIибси дабри. Ил бержни ахIи, наб гIур калунси селра аги. ДугI¬хъан¬тани чула гIядатуни дузахъес гIяхIил бала.
Ца дила вахъхIила юлдашличил кабикибси тяп чедибсигъуна хабарра (чилалра уми ахIехъили) ишаб гьанбуршис. Илис дабриличил набван гьарбизурли ахIенри. ДугIхъантала мекъличибти гIяхIли чула шимази чарбулхъули буилри. Ца дугIхъай гIяхIлази «аркьянайла» бержахъес гьалабихьили саби. Лебтанилра бержили са¬би, амма Уркарахъивадси ца хIур¬¬матла адам, баягъи вахъ¬хI謬ла дила юлдаш, бержес хIе鬬гули, гIела витIикIулри. «ХI嬬¬¬биалли, дила узи ХI… М…, – ви¬кIули сай дугIхъан, – ма, иш дабрили¬зирти держа».
Гьабуцили сай гIярякьили бицIибси дабри. Сунени барибси хатIаличи кьанни биалра шакикибси уркухъан, ласяхъили сунечил варх узуси ур¬гIерайчи, хьарикIули сай: «Улас, дабрилра чила саби?» УргIерай хIулбала лишайчил чеваахъили сай дабрила вегI. УркIухъунси уркухъа дурадикибтири, бикIар, ишди дугьби: «ИтиникIун базалра кьяшми хIе¬дерциб дургар!» Биалра, держибтири, бикIар, дабри бицIиб гIярякьила.
Ил анцIбукь дебали тамашабизурли, нуни гIур бархьсив буруси или юлдашлизи хьарбаибсири. «Шямичилра бархьси саби хIуни бакьибси, дила узи, – чарбатур илини жаваб. – ХIунира балуливан, дугIхъантани гIяхIялла хIурматбарес багьандан пик¬ридарибти сари илди лерилра уюнти. ДугIхъанти дебали хIурматла адамти саби, ил багьанданра, илдачил жал¬хIейкIули, чули бурибси бирес гIягIниси саби. Урусла би¬кIу¬ливан, «вегIла уставличил урхIла мижитла хIебашар». Ду¬гIахъариб дугIхъанти би¬кIу¬си бируси саби, Дибгашаб — дибгашанти».
ХIяжимурад Ражабовли сунела произведениебазир хасти уми (мер-мусала уми; художественный произведениебала уми (библионимти); адамтала уми, чеуми, фамилияби) тIинтIли ва устадешличил пайдаладирули сари. ИлхIелира цацадехI мер-мусала уми яра чеуми чедетаахъили сунеласун баяндирути анцIбукьунира лер:
Абик («Абик – тылла зяхIматчи»). «Ил багьандан бурги Хасбулатли илис Абик (абиркан, къалмакъар диран) бихьибсира».
Гъургъа бекI ( «Абик – тылла зяхIматчи»). «Агъулла районнизибси нушала дубурлис Гъургъа бекI бикIар. Чили-биалра аргъес асубирар, «Гъургъа бекI» гъургъа къаркъала бекI (Къаркъала дубура) тяхIярлира. Нуни бални хIясибли, «Гъургъа бекI» гъургъашин ибси девлизибад бетаурси саби: ил дубурла чедибси зак имцIаливан  гъургъашинна рангла, хьанцIли гъурша бируси саби. Тамашала къукъу-рямкьярла чяхI-заб дирар илар дуцIрумла замана».
Шагьла лакки («Вираси нуни цагьатIи кабикахъес»). «Бурни хIясибли, Дагъистайзи Надир-шагь вакIибхIели, шушкабачил вацIа кабирхъули, Иранна шагьла гIяскурти Чумлила шила чедибси дубурличи лаг дурадухъунти дуилри. Ил багьандан ил мерлис бикIути саби Шагьла лакки или. Ил дубурличирад чедиути сари лерилра муирала шимира».
Чянгуйла гIиникъ («Халаси неш»). «ГIинизла мякьлар бамсрира ахъили, шин чекьурли цIара биши, нуша гьайдиубра Чянгуйла гIиникъла чеди. Ихар удир, шурмау кадихьи дирути сари гьинтби ва цурми. Шурмазибад къадани хIербикIуси бухъяна гIиникълис саби Чянгуйла гIиникъ бикIути: ВатIа ЧебяхIси дергъла замана илав Чянгуй бикIуси къачагъ дигIяниркули калунси сай, бикIар».
«ГIяяркьянала белкIани» бутIализирти произведениебазир хурала умира къаршидиркули сари: Пират, Пальма («ГьархIебизурси масхара»), Абик («Вираси нуни цагьатIи кабикахъес»), Лада («КахIебушибси синкала кабц буртIули») ва ц. Авторли цацадехI анцIбукьуназиб баянра лугули саби. Масала, Лайба ( «ХIейги наб хIялалхI****урси секIал»). «Нушала унра Гьунахъарила шила гIелабси вацIализибри нушани гIяяр бирусира. Набчил лебри ит цаибси дила Пиратра, Ибрагьимличил - сунела Лайбара (пайдаагарти хурас ну Лайба викIусира, «лайбакI» ибси девлизибад къантIбарибси у). Сунес хIейгибизалра, бурисра нуни: Ибрагьимла пайдаагарти хури дирутири. Лайбара илдала лугIилизибадсири».
Хасси мер буцили саби адамтала умани ва чеумани.
Мисаллис кайсехIе «ХIябразиб хIяб агарти» бикIуси белкI. Илар лер: а) адамтала уми: ТагIин (даргантани дебали камли бузахъуси у), Ражаб, ГIябдулкарим, МяхIяммад;
б) фамилияби: генерал Леселидзе, Рождественский, Твардовский;
в) у, фамилия, дудешла у: Рабадан Таинов, Ражаб МяхIяммадов,Туту МутIалипова, ХIясанкьадила Бика, Апай МяхIяммадова, ХIява Даудла, Къистаман  ГIялибекова, ПатIимат ГIялихIясанова, Сулайбан Рабаданов, Бадайла Хамис, ХIяжи Юсупович Маммаев, ГIяммала Ражаб, ХIяжи Юсупович, ГIябдулкарим ГIялибеков, Арслангирай Гебеков, Рабадан МяхIяммадов, Мухтар Рабаданов, ГIяли Сулайбанов, МяхIяммад ХIясанов,  Л. Брежнев, Виктор Астафьев, ГIялихIяжи Кьурбанов, ХIясанкьадила МяхIяммад, БяхIяммад СултIанов, Закариге МяхIяммадов, Хасбулат Шихшаев, Бика ХIясанкьадиева, Хасбулатов Ази Шихшаевич;
г) жузала, произведениебала уми (библионимти): «Дибгашила ши» («Аул Дибгаши») жуз, «БиштIаси ванза» («Малая земля») жуз, «КIидаршлим вецIал ганз» («210 шагов») поэма, «Ну Ржевла удив кавшибсира» («Я убит подо Ржевом») назму, «Василий Теркин» поэма, Ф. Селиванов «Панфиловцы» жуз, А. Бек «Волоколамское шоссе» жуз, ХъумхIертнила Жуз (Книга Памяти), писатель Вячеслав Кондратьевли белкIунси повесть «Сашка»;
д) декIар-декIарти анцIбукьунала, секIултала ва цархIилти хасти уми: ВатIа ЧебяхIси дергъ, Дагъиста халкьла поэт,  Чедибдешла бархIи, Советский Союзла Игит, Асилдешла орден,  ХIунтIена Зубарила орден,  «Гъабзадеш багьандан» медаль (медаль «За отвагу»),  «ХIурматла лишан» орден, ЧебяхIси ВатIа дергъ, Твардовскийла поэмала игит Василий Теркин,  Панфиловла дивизия, Дахадаевла районна Кировла у бихуси колхоз, ЧебяхIси Чедибдеш, Дибгашила школа;
е) шимала, шагьуртала ва мер-мусала уми: Дибгаши, Уркарахъ, Западная Украина, Харьковла вокзал, Дахадаевский район, Ржев шагьар, Москва, Ленинград, Сталинград, Берлинна Трептов парк, Берлин, Дальний Восток, Новороссийск.
Авторли адамла ура чеура дархдикили детаурти (халкьли бузахъуси тяхIярли) хасти умира пайдаладирули сай. Масала, «Абик – тылла зяхIматчи»:  Къингуйла ГIяли, Къарила Сулайбан, Шагь Рабазан, Герман МяхIяммад, Игир ХIяжи, ЧIянкIала СалихI; «ВегIла уставличил урхIла мижитла хIебашар»: Гриша-МяхIяммад, Гриша, Мозговой Кьурбан, Борман Рабадан.
«БалхIебикибси масхара» («Сайгак-ГIяхIмад») бикIуси произведениелизиб авторли устадешличил лугули сай авторли чеу бетаънила тарих:
«Ил бархIиличивад вехIихьили, ГIяхIмад, хяличил сунела къуйрукъван,  мурталра набчил варх вирусири. ХIязлис хIебурги илис юлдашуни сайгак бикIутира: саби балхуси адамлис гIергъи мукьараван башуси саби, бикIар, неш агарли абикьурси сайгакла дурхIяра. Амма итхIели ну, Сайгак-адам хIегьурли калунси виасри, гIяхIсири!
…Сен? СенкIун ил  бехIхIебихьили лебай Сайгакли буун.
… ТIягIямла ихтилат бара бемжурси замана нушала гьала ГIизраил-малаикван Сайгак тIашхIейзесу.
… Илди гъай нуни сунези хIедурили левай, Сайгак гIурра набчи гъамиуб, ахъбуциб някъ, хъарсбариб лихIила чедила ва викIар…
Сайгак гьавухъун. Массажистличи ахIерацIили, аррякьун Ленара. КIел бархIи набчи гъамхIейрули калун Сайгак-ГIяхIмадра».
Ца адамлис чумал хасти у дузахъни сипатбирули сай авторли «ВецIну хIябра эсил алапа» хабарлизиб: Сулайба МяхIяммад, МяхIяммад Сулайбанович, Гьанжи Мамма, Мамма. Текстлизиб баянра леб: «Сулайба МяхIяммад. Нуйчив ил 4-5 дусла халасири. Ил багьандан, ну иличи дугьаилзухIели, ура отчествора ахъили, «МяхIяммад Сулайбанович» викIусири. Илис дебали гIяхIбилзули буили саби школала директор сунечи илкьяйдали дугьаилзни.
…Ватихьира уршили бурибси больницализи. Лебилра гьуни, чи вирусил набчи вакIибси МяхIяммад Сулайбанович или пикривикIулра, амма гьеч вагьес хIейубра. Палатализи айцIулрагу, Мурад ГIяммаевич, ва чейулра дудешла узикьар Гьанжи Мамма (Сулайба МяхIяммадлис шилизиб имцIали или бикIутири)… Ахирличив, балукъира, масхаралис «МяхIяммад Сулайбанович чи сая?» викIулра. «Ну сайра, – викIар дила дудешла узикьар. – Наб Мурад ГIяммаевич или викIуси сай». «Вархьли викIули сай Мурад ГIяммаевич», – ира. Бурес калунси наб ил сабри.
ГIергъила бархIи савли школала азбарлизи айцIуси наб Сулайба МяхIяммад гьалавизур.
    «Укьян, Мамма, хъули, бархIехъ хIянчила вакIесра хъуммартид. ХатIахIеркуси адам вируси ахIен», — ира нуни ва школализивяхI гьайвиубра».
ХIяжимурад ГIяммаевич багьуди хIясибли филолог сай, урусла литературала дурсрира гIяхIцадхIи кадихьиб школализир, ил Дахадаевла районна гIяхIтигъунти учительтазивад ца сайри. Авторли ункъли балули сай урусла ва дурала улкнала литература, фольклор, грекунала мифология.
        Сунела произведениебазир илди устадешличил пайдаладирули сари. Масала, «ХIябразиб хIяб агарти» ца белкIлизивцун автор хъарахъили сай декIар-декIарти автортала чумал произведениеличи. Мисалтачил ил баянбирехIе: «Наб гьанбиркур арбякьунси даршдусла 70-ибти дусмазиб Л. И. Брежневла «БиштIаси ванза» («Малая земля») бикIуси жуз дурабухъи. Дахъал гъай дири ил жузличила. Дакьили урги илди дила дудешла узикьарлира.
 «Стреляли от живота» бикIуси дугьбала цахIнабик нуни бегI гьалаб дила гIямрулизиб ХIяса МяхIяммадлизибад бакьибси саби. Рождественскийла «КIидаршлим вецIал ганз» («210 шагов») бикIуси поэмализиб нуни иличила белчIайчи «стреляли от живота» бикIути дудешла узикьарла дугьбачила  пикрихIевхъунра. Ил поэма бучIухIели сабри нуни илди дугьбала мягIна аргъибсира: автоматла къандакъ вегIла каниличи буцили, хIярхIуба иртути буилри немецуни. Илцадра дахъал ярагъ дуилри илдала, ил багьандан лишанисес ва патиранти дуйгIес гIягIнидеш агарсири.
Дила дудеш ГIяммала Ражаблис дургъбачила хабурта угьес хIейгахъи. Рахли нушани, сай чинав ургъули калунсил хьарбаахIелри, илини дебали хIейгули иш жаваб сабри лугуси: «Ржев шагьарла удив»… ИтхIели тарихла жузазиб Ржев бикIуси нушала шагьар гьанбуршули хIебири. Се бетаурсирил Ржевлизиб балуси хIейри. Школабазиб бучIантани ил шагьарличила камти баянти дагьуртири Твардовскийла «Ну Ржевла удив кавшибсира» («Я убит подо Ржевом») бикIуси назмулизирад. Нунира кьанни багьурси саби ВатIа ЧебяхIси дергълизиб бегIлара дахъал хIи картIибси дяви Ржев шагьарла удиб кабикибси биъни.
Нуни, гьайгьайра, белчIунси саби (дурхIназира белчIахъунра) Ржевла удив ургъули калунси писатель Вячеслав Кондратьевли белкIунси повесть «Сашка», бахъли буруливан, ВатIа ЧебяхIси дергъличила бегIлара бархьси жуз.
Ржевла удив ургъули калунси цархIил урусла писатель Виктор Астафьевли дурибти сари ишди дугьби: «Нушани душмантачи хIила хIуркIби чекаира, ва илди  алхунтала жаназабани кIапIбарира» («Мы залили их реками крови и завалили горами трупов»). Дила дудешла кам-гьамли дурути хабуртазибад багьурси саби  нуни ил Ржевлиуб кабикибси кьяркьси дявла бутIакьянчи ви
… Твардовскийла поэмала игит Василий Теркинни ил тяхIярли душмантала самолетуни каркахъутири (Дила узини, гьайгьайра, поэма «Василий Теркин» белчIунсири).
… Сен гIяхIли цугдикили илди гъану гехIра  цархIилти Игитунала умачил – 1941 ибил дусла янилизиб Москвализи душманти букьес хI****урти гъану гехIра Панфиловла дивизияла бургъантала умачил. Илдачила делкIи сари жузи (Ф. Селиванов. «Панфиловцы», А.Бек. «Волоколамское шоссе»). Илдас хасдарили лукIули сари назмурти, дучIули сари далуйти, илдачила дурайули сари кинофильмаби («28 панфиловцев»). БебкIаагарбарили саби илдала гьунар…»
«Игитдешла багьа»: «Игитдеш ахIенрив гьатIи, душмайс мутIигIхIебакIили, мицIирли шинна уди арбякьунти «Варяг» крейсерла матросунани, поэт В. Маяковский викIуливан, поездла бугъала цIабилкьлизиб мицIирли цIали игути, мицIирли ванзализи хIярибирхьути, бацIахъибси къалай ва гъургъашин кьакла кертIули, бубкIахъути граждан дургъбазиб алхунти большевикунани дакIударибти («Живьем по голову в землю закапывали нас банды Мамонтова, в паровозных топках сжигали нас японцы, рот заливали свинцом и оловом»)?
ГIяяркьянала белкIани. «Гьалагъай»: Хабурти дехIдихьайчи цагьатIи секIал бурес пикри саби дила. Урусла машгьурси писатель Иван Сергеевич Тургеневла «ГIяяркьянала белкIани» жузличил бархбасунси сегъуналра секIал агарси саби дила хабуртазиб. Дила диштIати хабуртазир нуни бурес кьасбирисра дугIла мицIирагличила, арцантачила ва илдала хасиятуначила. Бурисра нушала хурачила ва дила юлдашуначила. Кьасбирисра бурес гIяярличир дирути ихтилатуначила.
«Гебек»: «Дила белкIанала игитуни нуни гIямрулизир делчIунти жузазибти игитуначил мешубурцусира. Гебек мешууцеси ца игит сай литературализив левси. Ил сай Уссурийский крайла хIялумцIан,  писатель В. Арсеньевла проводник, илала жузала игит гIяяр¬кьяна - гольд Дерсу Узала. Гебеклира, тяп Дерсули тяхIярли, жанивартала къел хIясибли вацIала гIямру дурес вирар».    
«Цурали наб зарал хIебиру»: «ГьанхIебиркуру хIушаб Лермонтовла «Гьаннала заманала игит» би¬кIу¬си жузлизивси Максим Максимыч Печорин¬ничила, «сайцун цурачи гIяяр¬ваши» ви¬кIули, гапикIули? Гьаннара та¬маша¬ви¬рулра ну илди гапла гъайли¬чи. ВяхI! Халаси секIал хIебиалли? Бахъал юлдашуни лебтири дила сабицун цурачи гIяярбашути: ГIябдуллабек, ГIябдуллахIяжи, Карим, Аминов МяяхIяммад… Чула бунагьуначивад Аллагь чевверхабну, гIяхIти гъубзни бири илди, урехиагарти, марти юлдашуни. Дугелира башутири илди сабицун цурмачи гIяярличи».
   «Геркулес чинав ургуси?»: «Иш хабар ца жявхIелла грекунала хабарличибад бехIбирхьисра. Уили сай, левли сай итди гьарахъти замунтазив Элида бикIуси улкала Авгий бикIуси пача. Илала дуили сари 30 дус умухIедарибти, хъалчличи даайчи декли дицIибти урчала дурхъби…
    Нушала манзиллис гьалабси цаибил даршдуслизиб (I век до н.э.) ил анцIбукьличила хабар (миф) Диодор Сицилийскийли белкIунсири. Гьарли-марли илини белкIунси анцIбукь чедиб нуни гьанбушибсиван бетаурси саби, амма итди гьарахъти дусмазибадал Авгийла урчала дурхъби (Авгиевы конюшни) бикIуси гъайла белхъхI****хъуси бутIа цархIил мягIнализиб бузахъуси саби. Дебали нясси мерлис урус мезли Авгиевы конюшни бикIар.
    Гьанна нушала шагьар Элидала пача Авгийла урчала дурхъбийчиб нясли саби. Жярга-зекъ кадирхьути мераначир, нясдешунала дубурти сари. Арбякьунси дусла ахирличирад, шагьарлизир жярга-зекъ ардихули ахIен. Илди мурт ардихутил бурусира агара.
… Чинав ургусив нушани Терекра Сулахъра МяхIячкъалала кьакьурбази дяхIчиаэси адам? Чинав ургуси нушани Геркулес?»
 «Дагьричевсира хатIаиркур»: Урус мезлизиб лебси саби «И на старуху бывает проруха» («Дагьричевсира хатIаиркур») бикIуси фразеологизм…
… Ит дуги лебтанилра хъумкартурли буилри ил поэт виъни. Наб ишар гьандикиб ца урусла чевяхIси поэтла гъай: «Поэт хIейэсра вируд хIу, амма гражданинни виэс гIягIниси саби» («Поэтом можешь ты не быть, но гражданином быть обязан»).
«Умутуни мархIедиуб»: «ЧевяхIси пролетарский поэт Маяковский викIуливан, ит бархIи савлира «нуша, гушти, нуша, шаддикьуни» («мы, голодные, мы, нищие»), се-биалра беркес халаси иштяхIличил станцияла кьакьакад къунздикIулри.
«СецадхIи нуша пескарьтани кавлутира?»: «…Юх! Ну журналист ахIенрану, Салтыков-Щедринна бялихъра («Премудрый пескарь»).
ХIяжимурад Ражабов дарган мезла дугьбала хазна чебицIахъесра кьаслизив сай. Чумал мисал леркехIе: цакласслан, децIхIег, хъудерхъла далай, кисала телефон, бубкIуси ши, хяличил сунела къуйрукъван, хIяжатханала тIас (унитаз), гьалав чейуси (любимчик), секIа хIебиудеш (искусственный дефицит), пяхъу (баклашка), лезги кеп ва ц.
Авторли даргала халкьла буралабира устадешличил пайдаладирули сари.
ХIяжимурад Ражабовли гIяхIцад баянти ва хасти уми устадешличил пайдаладарнили,  произведениеби тарихла бикьрумили детарахъули сари. Чедир гьандушибти лерилра далилти хIисабдарили, нушани бурес дирехIе - иш жузлизир гибти произведениеби биштIатани ва халатани иштяхIличил дучIа. Илди тянишбирар урхIмешуахIенти, цацахIели уркIецIидулхъахъути, цацахIели пиширхъяхъути, мицIираг ва тIабигIят мяхIкамдарахъес жидикIути пикрумани дицIибти бухIнабуцлашал тамашала хабуртачил. Дила пикри хIясибли, илди халатасцунра ахIи жагьтасра (школализиб, колледжуназиб, университетуназиб бучIутас) багаладирар.


Рецензии