Булдожер

Рушевина... Колико је очаја у овој речи. Колико неизреченог и безнадежног. Око вас расту планине неразумевања и бриге. Гледате у небо, али око вас је толико препрека да вам глава тоне. Одједном, чујете буку. Иза вас се појављује булдожер. Чујете брујање његовог снажног мотора у близини. Човек излази из кабине и пружа вам руку спаса. „Здраво! Изаћи ћемо одавде!“ Дајете ми руку и ја вас подижем у кабину. Погледај... заједно смо... рашчистићемо овај крш и наћи излаз из овог лавиринта.
Булдожер креће. Убрзавамо и ударамо право у средину велике гомиле камења. То су ваши страхови. Верујте ми, морате их се ослободити пре него што вам се горње камење сруши на главу. Спуштате главу, ја вас хватам за руку и заједно повлачимо полугу. Хајде! Можемо ми то! Гледате напред и видите како померамо гомилу камења. Попустила је... горње камење почиње да пада са обе стране булдожера. Ви гледате са страхом, али ја гледам са самопоуздањем. Моја сигурност прелази на вас. Гомила се смањује, постаје лакша за померање. Гурамо то камење у дубоку провалију. Ваши страхови се руше и нестају.
Идемо даље. Испред нас су празне кутије... има их много. То је ваше прошло искуство. Све корисно што је било у њима већ је искоришћено, али саме кутије вас спречавају да кренете ка циљу. Скрећемо и возимо право на њих! Моћни нож булдожера ломи гомилу кутија и оне лете на све стране. Крхка амбалажа пуца под гусеницама. Време је да их заборавите. Време је да одбаците све ствари које вас коче. Рушевина је мања за читаву трећину!
Горе, на небу, појављује се сунце. Излазимо из кабине. Погледај напред! Понови за мном: све ће бити у реду! Све... ће... бити... у реду! А сада заједно, још гласније! Све... гласније! ће бити... још гласније! у реду... хајде! Наш заједнички глас одјекује над рушевинама и оне се смањују за још једну трећину. Сада је остала само трећина твог крша. Две трећине смо већ рашчистили! Погледај!
Враћамо се у кабину. Окрени кључ. Идемо напред. Пут је слободан. Пролазимо поред неког ситног смећа, али те ситнице више немају никакав значај. Почиње киша. Капљице воде лупају по крову кабине. Али нас није брига! Понови за мном: није ме брига! Хајде заједно: није нас брига! Киша спира остатке рушевина које су деловале непроходно, чиста вода уништава последње барикаде. Киша пере наш булдожер. Настављамо напред у чистом возилу. Возимо се чистим путем. Идемо напред. Запамтите овај осећај. Идемо напред! Ваши проблеми су изгубили сваки смисао. Булдожер се зауставља на чистом путу. Погледај око себе. Све је чисто. Победили смо! Заједно смо! Заједно смо снага!